PDF Basket
VIDIS пројекат за циљ има редефинисање нашег приступа надзору квалитета ваздуха. Захваљујући коришћењу система са јефтиним сензорима могућа је шира примена, што омогућава боље праћење и разумевање образаца загађења ваздуха. Међутим, таква примена захтева нове радне процесе и алате који ће их подржати.
„Захваљујући овим технологијама подаци могу бити приступачнији и смисленији за многе заинтересоване, од општина до грађана и младих активиста“, објашњава Милена Јовашевић-Стојановић, научна саветница у Институту за нуклеарне науке „Винча“ и координаторка пројекта VIDIS.
Премошћавање јаза у знању путем технолошких иновација
Приступ пројекта обухвата ригорозне технике баждарења, свеобухватно извештавање о резултатима и отварање нових могућности за истраживања након успостављања мреже сензора.
Развојем нових техника баждарења пројекат се хвата у коштац са изазовима повезаним са ценом примене великих мрежа сензора, истовремено осигуравајући поузданост резултата, избегавајући застоје и пружајући већу доследност.
Након постављања мреже јефтиних сензора, њена прецизност и простор који покрива могу бити повећани различитим типовима помоћних алата за надзор, попут офлајн и онлајн непокретних и покретних истраживачких инструмената. Таква мрежа и алати су коришћени у пројекту VIDIS за продубљивање научног разумевања урбаног загађења ПМ честицама у Новом Саду у Србији.
„Спровели смо велику кампању мобилног надзора која је циљала најтоксичнијег главног загађивача – ПМ честице – покривајући 25 различитих пречника од 10 нм до 10 мм“, додаје Јовашевић-Стојановићева. „То су веома важни параметри квалитета ваздуха, али њихов надзор није рутински.“
Око 500.000 податка са геолоцираних тачака прикупљено је у урбаном делу Новог Сада, током периода у којем су радили општински системи грејања, али и ван грејне сезоне.
Унапређивање знања на свим фронтовима
Покренут у новембру 2020. године, VIDIS пројекат нема за циљ само увођење иновативних технологија, већ тежи и томе да премости јаз у знању које се односи на надзор квалитета ваздуха. Такав приступ пројекта такође олакшава даље истраживање урбаног загађења ПМ честицама и даје информативне резултате заинтересованим странама.
„Негујемо стратешко партнерство са сродним међународним организацијама NILU (Норвешка), ENEA (Италија) и QUT (Аустралија), које су познате по својим истраживањима јефтиних сензора. Сваки од тих партнера доприноси својом јединственом стручношћу, како би се формирао добро заокружен тим који је способан да се бави мултидисциплинарним изазовима. Овај приступ нам омогућава да се успешно носимо са различитим проблемима и ширимо знање кроз активности сарадње, међународне радионице и конференције“, каже Јовашевић-Стојановићева.
VIDIS пројекат је посебно покренуо развој ВИДИС центра, међународно признатог чворишта за истраживање и иновације у надзору квалитета ваздуха. Будућност центра је већ осигурана кроз неколико нових пројеката WeBaSOOP, који истражује изворе атмосферских ПМ честима на Балкану, као и EURAMET-ов FunSNM, који проучава основне принципе метрологије мреже сензора.
Сарадња са организацијама попут УНИЦЕФ Србија и општине Нови Сад побољшала је друштвени значај VIDIS-а.
Пре него што се пројекат оконча у априлу 2024, партнери на пројекту намеравају да наставе са објављивањем истраживачких радова и биће домаћини неколико важних догађаја, укључујући и летњу школу. Пројекат ће оставити трајну заоставштину чији ће темељ бити стратегија истраживања Института „Винча“ која ће укључивљти кориснике и партнере сараднике и изван академске заједнице.